Časovi s tinejdžerima: materijali pomoću kojih učimo srpski kao nasledni jezik

Jedan od ciljeva mojih časova za decu stariju od 12 godina, a naročito za tinejdžere i još starije đake je da budu upućeni u aktuelna dešavanja u Srbiji, ali kroz prizmu i humor ‘običnih ljudi’. Ne manje važno, cilj mi je da podstaknem polaznike da koristeći srpski jezik održavaju i produbljuju kontakt sa svojom rodbinom i prijateljima s našeg govornog područja.

Na časovima uglavnom ne koristim sadržaje koji su inače dostupni na televiziji ili Internet novinskim portalima. Umesto toga rado se opredeljujem za multimedijalne sadržaje: slike s pratećim tekstom ili samo tekst (koje ću u nastavku zvati posteri)  i kratki video-zapisi (najčešće do minut). To su sadržaji koje stanovništvo u Srbiji uglavnom razmenjuje preko Vajbera, Vacapa ili Fejsbuk mesindžera, a ja ih potom pažljivo biram za nastavu. Ukratko, primarni parametar mi je da to bude sadržaj inspirisan nekom aktuelnom temom, ali takođe vodim računa o uzrastu i trenutnim jezičkim kompetencijama učenika.

Postere i video-zapise često iskoristim i za pojašnjenje neke gramatičke nedoumice; uz njihovu pomoć se nauče nove reči; đaci se upoznaju s događajima iz naše istorije ili saznaju nešto o našoj kulturi, običajima i navikama. Osim aktuelnih dešavanja u Srbiji, s učenicima volim da podelim i sadržaje koji se tiču trenutnih globalnih pojava, ali iz perspektive nas koji živimo u Srbiji. Na primer, naročito tokom marta, aprila i maja 2020. godine sam imala na raspolaganju veliki broj postera koji su se, iz najrazličitijih uglova, bavili globalnom pandemijom.

Upotreba postera i kratkih video-zapisa na času zadovoljava i drugi cilj koji sam pomenula: podstaknuti održavanje komunikacije na srpskom s rodbinom i prijateljima. Naime, đaci posle nekoliko časova na kojima koristimo tu vrstu materijala i sami imaju spremne postere koje bi želeli da kratko predstave ili o kojima bi želeli da detaljnije razgovaraju. Ispostavlja se da su ti posteri koje ‘donesu’ na naše onlajn časove deo razmene koju su, na moj podsticaj i ohrabrenje, uspostavili sa svojim kontaktima sa srpskog govornog područija; bodrim ih da uz poster ili video koji prosleđuju uvek napišu i neki svoj kratak komentar.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva rado zaključujem da multimedijalni sadržaji na srpskom nisu samo izvor dobrog smeha na časovima, već da su višestruko korisni za specifične potrebe nastave srpskog kao naslednog jezika.

(Beograd, 23. avgust 2020. godine)