Igre koje igramo

Slika je preuzeta iz autorskih članaka objavljenih u okviru projekta New New Games iz 2016. godine

Mislim da je struktura igara koje igramo s decom u procesu učenja veoma važna za način na koji će se oni kasnije “igrati u životu” kao odrasli ljudi, tj. kako će videti svoju ulogu u manjim i većim zajednicama. Kreirati uvek nove i zanimljive igre za učenje jezika, koje pritom podstiču zajedništvo i vrednovanje različitosti, zna da bude izazovno, ali verujem da vredi svakog truda.

Pokret New Games Movement, naročito popularan sedamdesetih i osamdestih godina u SAD-u, za cilj je imao da podstakne ljude da na turnirima u prirodi igraju igre koje promovišu saradnju i prijateljstvo, a ne takmičenje i ratobornost. Jedna od ideja za igre u kojoj učestvuju dve grupe ljudi je da uvek bude otvorena mogućnost da se nekoliko pojedinaca iz tima koji pobeđuje, kada proceni da je to neophodno, priključi timu koji gubi i da se na taj način igra iznova i iznova nastavlja. 🙂

Oduševile su me sve te igre koje se ne baziraju na tome da bilo ko mora bilo šta da izgubi da bi neko drugi pobedio, pa se trudim da za grupne časove uvek osmislim aktivnosti koje vrednuju saradnju i učenje kroz zajedništvo. Važno mi je da mojim đacima za odabranu aktivnost bude jasno koji je zajednički cilj, pa da, dok unapređuju jezičku veštinu koja je tom prilikom u fokusu, razvijaju i svest o tome da što se bolje udruže, mogu lakše i lepše da realizuju neki konkretan zadatak.

(U Beogradu, 15. novembra 2020. godine)