Uvrsti uljeza

Prethodnih mesec dana sam za časove sa svojim đacima spremala igru Izbaci uljeza. To je česta vrsta zadataka na testovima matematike, fizike, maternjeg i stranih jezika i dobar je način da se proveri stečeno znanje, ali i da se nauči nešto novo. U tom smislu nisam imala dilemu da će takva igra biti korisna i na časovima srpskog kao naslednog jezika. Međutim, koncept po kojem se neko ili nešto označava kao uljez, tj. “onaj koji kao nepoželjan boravi u tuđoj sredini, sumnjiv, stranac; samozvan gost” (Rečnik Matice srpske), te se izbacuje iz grupe samo zato što se u nečemu razlikuje od ostalih, ne odgovara ni mojim ličnim ni mojim pedagoškim stavovima, o čemu takođe pišem ovom prilikom.

Đaci nauče dosta toga kada nastoje da objasne zašto neka osoba, predmet ili prikaz ne pripadaju grupi, pa ovu igru mogu da igraju svi, bez obzira na nivo znanja jezika. Međutim, da bi igra poslužila svrsi, potrebno je da sadržaj bude prilagođen svakom đaku u skladu s njegovim uzrastom. Na primer, za starije đake na jednom od slajdova su bile predstavljene planete Sunčevog sistema među koje se potkrao Mesec; na drugom je uz slike za koje je prva asocijacija Egipat (piramide, Sfinga, bista prelepe Nefretiti, hijeroglifi) bila i renesansna slika Rađanje Venere, dok su najmlađi imali sličice hrane, životinja, cveća, drveća i likova iz crtanih filmova. 

Na testovima inteligencije se ovakvom vrstom zadatka proverava tzv. konvergentno mišljenje – da li umemo da mislimo u jednom dobrom pravcu, a tako je i sa zadacima u okviru obrazovnog sistema, gde i nastavnici i učenici najčešće očekuju da na postavljeno pitanje postoji samo jedan tačan odgovor, dok uspešnost na testu u velikoj meri podrazumeva sposobnost đaka da pretpostavi način razmišljanja autora testa. Moj cilj je bio drugačiji. Želela sam da svoje đake, dok učimo srpski, podstaknem na tzv. divergentno mišljenje – da mislimo kreativno i u više pravaca. 

Inspirisana ovim tekstom ilustraciju je uradila Sanja Cekov, pozorišni pedagog

Kada svojim učenicima kažem da verovatno ne postoji samo jedan tačan odgovor, te da imaju slobodu da grupu slika posmatraju iz nekoliko uglova, oni nekad izdvoje uljeze koje ni ja nisam imala na umu kada sam pravila vežbu. Na primer, jedina slika na kojoj je bila noć, dok je na ostalima na tom slajdu bio dan, nije izdvojena kao posebna, već je pripojena grupi slika na kojima ima ljudi, dok je slika na kojoj je bila prikazana pusta plaža usred dana izdvojena kao uljez. Zbog slobode koju im dajem na časovima, njihovi odgovori su bili veoma kreativni i raznoliki, a posebno su bili zanimljivi grupni časovi i oni na kojima su se uključivali roditelji sa svojim tumačenjima. Smatram da je za decu svih uzrasta značajno da na nizu primera shvate da neko drugi može da ima sasvim drugačiji pristup istom sadržaju koji se posmatra i analizira i da ono što su oni izdvojili kao raznorodno, neko drugi ne vidi na takav način.

Podstrek da se pronađe ne samo jedan uljez na slajdu, tj. da se o pripadanju grupi ne razmišlja stereotipno, dobra je osnova da učenici dodatno razmisle šta bi mogao da bude razlog ili razlozi da se uljezi ipak pripoje grupi. Na mojim časovima je bilo podjednako važno da đaci na kraju vežbe pojasne zašto su svi ti članovi grupe ipak tu zajedno, zašto svi imaju podjednako pravo da pripadaju celini. Na primer, ako je na slikama jedino Mesec prirodni satelit, a ostalo su planete, ipak svi oni pripadaju Sunčevom sistemu. Na nekim slikama je dan, na nekima noć, odnosno na nekima ima ili nema ljudi, ali sve su to slike priprodnih lepota.  

Smatram da su podsticaj da se različitosti posmatraju na originalan način i težnja da se za svakog člana grupe pronađe adekvatno mesto u celini važne dopune staroj i poznatoj igri Izbaci uljeza. Te dopune nisu samo dobra jezička vežba, one su pedagoški veoma korisne. Đaci se, dakle, ne uče jedino da uočavaju razlike. Zahvaljujući novom pristupu oni kroz ovu vežbu uče da posmatraju članove neke grupe iz različitih uglova, da uočavaju razlike različitog tipa i stepena, ali i da promišljaju sličnosti i povezanosti među ljudima, predmetima i pojavama koje nisu vidljive na prvi pogled. Pored srpskog, oni se uče kreativnom i otvorenom načinu razmišljanja i shvataju da za svakog ima mesta pod Suncem.

U Beogradu, 20. januara 2021. godine

Ово дело је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-Некомерцијално-Без прерада 3.0 Србија.